I to pod naslovom „Ne očekujte da pozorište zadovolji navike svoje publike već da ih menja“.
Tekst sa zvaničnog sajta predsednika Republike Srbije vam prenosimo u celosti:
Pozorište nam nudi osećanja koja su se u ova moderna vremena izgubila, ali ima i moć da nas natera na razmišljanje. Odlazak u pozorište trebalo bi da predstavlja zadovoljstvo i užitak, jedan vid obrazovanja i širenja tradicije i kulture
Počeci pozorišnog života u Leskovcu datiraju iz daleke 1896. godine, kada je naš poznati književnik, satiričar Radoje Domanović, ondašnji profesor Gimnazije u Leskovcu formirao amatersku družinu nazvavši je Građansko pozorište Jug Bogdan. Iste godine u kafani Orač izvedena je prva predstava „Boj kosovski“, autora Matije Bana. Pozorišna družina je prestala da radi 1898. godine odlaskom Domanovića iz Leskovca. Od tada pa do danas pozorišni život u Leskovcu razvija se u različitim fazama.
Međutim, od 1898. do 1926. godine Leskovac nije ostao bez pozorišnih predstava. U Leskovcu su po nekoliko meseci gostovale pozorišne družine iz Beograda, Niša, Skoplja, Zaječara, Šapca i mnogobrojna putujuća pozorišta. Prema pisanju Sretena Dinića, kulturnog radnika i književnika, 23. avgusta 1926. godine u Leskovcu je osnovano profesionalno pozorište pod nazivom Leskovačko gradsko pozorište. Prva predstava „Smrt majke Jugovića“, odigrana je 10. oktobra 1926. godine. Rad ovog pozorišta bio je kratkog veka, ali je već 18. novembra 1934. godine u Leskovcu osnovano Akademsko pozorište, koje je okupilo napredne studente i omladinu iz Leskovca i okoline. Prva predstava Akademskog pozorišta „Običan čovek“ Branislava Nušića, odigrana je 19. januara 1935. godine. Akademsko pozorište radilo je sve do februara 1941. godine. Posle oslobođenja Leskovca, 23. oktobra 1944. godine, osnovana je dramska sekcija pri Okružnom Kulturno-prosvetnom odboru, koji kasnije prerasta u Narodno pozorište. Od 3. oktobra 1970. godine Narodno pozorište radi kao jedino pozorište bez blagajne u Jugoslaviji, ostvarujući tako ideju reditelja Dušana Mihailovića.
Narodno pozorište Leskovac, nastalo na mestu nekadašnjeg Sokolskog doma, započelo je rekonstrukciju zgrade 2011. godine. Međutim, sa rekonstrukcijom se vrlo brzo stalo, što je u jednom trenutku ugrozilo dalji rad i opstanak pozorišta, jer se ista odužila na neodređeno vreme bez najave njenog završetka. Zgrada Narodnog pozorišta renovirana je 2014. godine, po originalnim nacrtima iz 1930. godine. Iste godine u Leskovcu u zgradi Narodnog pozorišta, koja je poprimila novo ruho i zasijala punim sjajem, održan je 50. Jubilarni festival profesionalnih pozorišta ,,Joakim Vujić“. Brojna publika, koja je sa uživanjem pratila pozorište iluzija u novoj zgradi pozorišta, sa oduševljenjem je pozdravila uspehe našeg ansambla. Glumica Suzana Grujić dobila je nagradu za najbolju glumicu, Mina Cocić nagradu za mladog glumca, a predstava „Galeb“ u režiji Jovice Pavića po odluci žirija grada domaćina proglašena je za najbolju predstavu. Od tada do danas nižu se mnogobrojne premijere, kako na večernjoj, tako i na dečijoj sceni. Da ansambl Narodnog pozorišta pažljivo neguje i najmlađu publiku, koja već tradicionalno ima svoj termin nedeljom u podne i da vrlo ozbiljno pristupaju radu na tim predstavama, potvrđuje i uspeh predstave „Mališa u zemlji knjiga“ u režiji autora Ljubiše Barovića, koja je na festivalu „Mali Joakim“ održanom u Lazarevcu 2019. godine proglašena najboljom predstavom. Broj gledalaca svake sezone iskazuje se u desetinama hiljada. Ono po čemu će se 2020. godina bez sumnje pamtiti je izuzetan uspeh ostvaren na 56. Festivalu profesionalnih pozorišta „Joakim Vujić“ u Vranju. Samo učešće na ovom festivalu sa dve od ukupno sedam predstava iz Srbije odabranih od strane selektora festivala je uspeh za sebe, ali ako se tome doda osvajanje čak devet nagrada, jasno je da je reč o izuzetnom uspehu. Predstava „Svici“ Tene Štivičić, u režiji Ksenije Krnajski je osvojila sedam nagrada. Predstava „Ako se probudiš ili kao da je važno“ Isidore Milosavljević, u režiji Nenada Todorovića, nastala kao koprodukcija sa Narodnim pozorištem iz Prištine sa privremenim sedištem u Gračanici, osvojila je dve nagrade. Ove godine Narodno pozorište u Leskovcu proslavlja 125. godina svog postojanja uz nadu da će epidemiološka situacija dozvoliti da se publika u pozorišta vrati na velika vrata i da ponovo ispuni srce ovog teatra.
Ovakav uspeh ne dolazi slučajno, iza njega leži velika posvećenost i energija svih upošljenika i saradnika Narodnog pozorišta, ali je on i posledica višegodišnjeg ulaganja u rad pozorišta od strane osnivača Grada Leskovca, koji vodi računa o važnosti ulaganja i razvoja kulturnih institucija. Slogan Narodnog Pozorišta u Leskovcu je ,,Ne očekujte da pozorište zadovolji navike svoje publike već da ih menja“. Na daskama koje život znače leskovački ansambl svakodnevno kroz svoja dela menja naše senzacije i doživljaje i iskazuje ih glasnim rečima i živopisnim slikama, čija nas snaga svakodnevno zadivljuje i ostavlja bez daha.
Ako stepropustili...
A jel se predsednik Vučić zahvalio gradonačelniku kao najzaslužnijem što je ovaj potenciro kad je rekao da je sve glumice ono osim žene direktora.