Ovogodišnji Osmi mart, praznik žena, dočekali smo poražavajućim podatkom da je u Osnovnom sudu Leskovac prošle godine primljeno 976 prijava za sprečavanje nasilja nad ženama, da je u Sigurnu kuću zbrinuto 20 porodica, te da je SOS telefon, samo u toku vanrednog stanja, zazvonio čak 370 puta.
Pri Udruženju “Žene za mir Leskovac” već 25 godina funkcioniše SOS telefon preko koga pomoć traže ugrožene žene i za sve to vreme od članica udruženja putem telefona pomoć je zatražilo više od 1.2000 žena.
“Poučene dosadašnjim iskustvom taj broj se nažalost svake godine povećava. Za samo tri meseca trajanja vanrednog stanja i zabrane kretanja broj korisnica usluga se povećao za 30%”, navodi koordinatorka SOS telefona Ljiljana Nešić.
Leskovčanin Miodrag Stanković, član radne grupe Vlade RS za izradu nacionalne strategije za borbu protiv nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, zalaže se za otvaranje kancelarija na lokalnom nivou za prijavljivanje i sprečavanje nasilja u porodici.
“Kao i za održavanje javnih tribina i predavanja gde bi se probudila svest građana, a ženama objasnila prava, mogucnosti kao i načini da prepoznaju potencijalne nasilnike . U kancelariji bi dežurali na poziv psiholog,socijalni radnik,pravnik,a jednom nedeljno bi u određenom terminu davali savete i primali građane. O nasilnicima se mora napraviti javna baza podataka čime će biti izneti na stub srama i neće moći lako doći do naredne žrtve, na šta vrebaju kao gladni predatori”, kaže Stanković .
Nasilja je, međutim bilo i za skupštinskom govornicom. Tako su u lokalnom parlamentu najčešće mete neistomišljenika opoziciona odbornica Jelena Spirić, ali i narodna poslanica Olivera Pešić. Njima se često kolege odbornici obraćaju bez poštovanja, sa uvredama, omalovažavanjem, sve začinjeno seksističkim stereotipima, a bili smo svedoci i jednog fizičkog nasrtaja na ženu u lokalnom parlamentu.
„U kakvoj zemlji, u kakvom gradu i pod kakvim pritiscima živimo, jeste hrabro misliti drugačije, a pogotovo to reći glasno“, kaže Spirićeva za Rešetku.
Ona tvrdi da napade podnosi dostojanstveno, a i ne ostaje im dužna.
“Sigurna sam da takve slične napade proživljavaju i druge zaposlene žene. Ne samo političarke. Pogotovo ako imaju bilo kakav drugačiji stav koji se kosi sa mišljenjem direktora ili nekog kolege u preduzeću ili fabrici. Ja, lično, napadima ne ostajem dužna, ali se žene ustručavaju da ih prijave jer epiloge za sve to nasalje mi u ovoj državi uglavnom nemamo”, tvrdi članica predsedništva Stranke slobode i pravde.
