Članovi Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koje se sumnja da su nestala Vlade Republike Srbije i Udruženje za istinu i pravdu o bebama , tvrde da postoje dokazi da su na dve lokacije nelegalna groblja novorođenčadi, jedna u samom bolničkom krugu, a druga na parceli kraj bolnice u Prokuplju.
Ove činjenice proizilaze iz rešenja Višeg javnog tužilaštva koje je napisano povodom slučaja porodice Stanković iz Žitorađe, koji su 2004. godine podneli tužbu jer sumnjaju da njihovo novorođeno dete nije mrtvo, kako su im 1981. godine kada se rodilo rekli u prokupačkoj bolnici. Slučaj je završen tek krajem prošle godine, a u rešenju zaposleni u bolnici su svedočili da su se bebe koje su rođene mrtve ili po rođenju preminule sahranjivale na dve lokacije: u samom krugu bolnice i iznad nje na parceli koju su u svedočenjima zvali bolnički Borovnjak.
“Mi smo danas podneli krivičnu prijavu protiv nadležnih u bolnici i svih ostalih nn lica zbog nezakonitog sahranjivanja novorođenčadi. Ovo je naš prvi korak, jer u rešenju koje je potpisalo Više javno tužilaštvo u Prokuplju, povodom slučaja porodice Stanković se na dva mesta se navodi, na osnovu izjava zaposlenih u bolnici, da su deca koja nisu bila živa na rođenju i po rođenju sahranjivana na tim lokacijama. Mi tražimo da se utvrde tačne lokacije, eshumiraju ostaci i utvrdi koliko je beba sahranjeno i njihov identitet”, kaže za Rešetku predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama Radiša Pavlović.
On dodaje da su oni obišli moguće lokacije i da nisu primetili da postoji obeležje groblja i da je to skandalozno.
Sadašnja direktorka Opšte bolnice „Dr Aleksa Savić“ Snježana Arsić kaže da nema saznanja o tome i da je ovo prvi put da čuje da su bebe sahranjivane u bolničkom krugu. Nna ovoj funkciji je pet poslednjih godina.
“Mi zaista nemamo saznanja da se to činilo. Neka nadležni organi ispitaju sve okolnosti”, kazala je Arsić.
Sumnja na ilegalna groblja pojavila se kada se ispitivao slučaj tek rođene bebe 1981. godine Slađane i Branka Stankovića iz Žitorađe. To im je bilo prvo dete i kako im je rečeno dan posle porođaja, preminulo je. Branko je tada tražio da uzme bebu i da je sahrani, ali mu nisu dali. Kako su bili mladi roditelji, odnosno Slađana je imala svega osamnaset godina, nastavili su život i verovali da je zaista beba preminula.
“Onda je 2004. godine moja svekrva srela medicinsku sestru koja je tada radila i klupko je počelo da se odmotava. Ispričala nam je strašne stvari i rekla da će svedočiti i mi smo tada podneli prijavu. Vodio se slučaj i na kraju je nedavno tužilaštvo donelo rešenje u kojem svedoci tvrde da su bebe sahranjivali na dve lokacije”, priča nam Slađana Stanković, koja je sa još nekoliko majki danas bila u prokupačkoj bolnici.
Ona kaže da neće odustati od istine i da hoće da zna ako je njeno dete zaista preminulo gde je.
“Hoću dokaz da nije živo. Imam još četvoro dece i sva su mi podjednako važna, pa i ovo čija sudbina mi je i danas nepoznata”, dodaje Slađana.
U izveštaju Višeg tužilaštva zaista se navodi da su zaposleni u bolnici svedočili da su bebe sahranjivali na dve lokacije, odnosno na takozvanom bolničkom Borovnjaku, ali se tu stalo.
B. Roganović
